... iako se Beograd deklarativno i formalno zalaže za Srbiju u Evropskoj uniji, rečeno je između ostalog na tribini "Srbija pod bratskom agresijom" koja je u organizaciji pokreta Novi optimizam održana u Pančevu.
Zlatoje Martinov, novinar i publicista, podsetio je da je u Rusiji, od vremena Ivana Groznog, na vlasti uvek bio autoritani režim, da "Rusija nikada nije bila demokratska zemlja" i da je tek 1911. godine, pod pritiscima Zapada, dobila prvi parlament:
"Naravno da taj parlament nije imao nikakav uticaj, kao što ga ni danas nema. Ta kultura je oduvek bila autokratska, kao što je to i danas".
Martinov je ocenio da je Rusija uvek bila rastrgnuta između Istoka i Zapada, između modernizacijskih i antimodernizacijskih tokova, između prozapadnjaka i slovenista.
"Današnja Putinova politika, da stvar bude crnja i gora, rezultat je evroazijske politike koja je nastajala početkom 20. veka. Ono je protiv svih tekovina Evrope, oni smatraju da se Rusi moraju što pre osloboditi duhovnog ropstva Evrope", kazao je Martinov, dodajući da evroazisti negiraju i samo postojanje Evrope, smatrajući je zapadnim delom azijskog kontinenta.
Janko Baljak, filmski reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, rekao je da je više puta putovao u Rusiju, čak i pre pada Berlinskog zida i da je uvek imao sličan doživljaj - "utisak duboke depresije, tuge na ulicama tih gradova, velikog siromaštva" za koje kaže da je"na kvadrat" u odnosu na ono koje postoji u Srbiji, kao i sve drugo što tišti ljude.
Svi "ventili" su dolazili sa Zapada, a za radovanje je bila činjenica da se Rusija - zemlja "ogromne kulture i u klasičnoj muzici i u umetnosti i navikama koje su ovde nezamislive, da u Moskvi imate gomilu ljudi koji u metrou čitaju knjige" - posle pada Berlinskog zida okrenula ka Zapadu, naveo je Baljak. Po njemu, to je bio primer da "možeš da budeš pozitivan" i da možeš da "zadržiš svoj duh, a ne izgubiš dušu. Definitivno je ova politika doprinela da Rusija izgubi tu dušu ovim gnusnim činom (napada na Ukrajinu) pre godinu dana".
Govoreći o odnosu Srbije prema ratu Rusije u Ukrajini, Baljak je rekao da je po "mom osećaju savesti i morala, to nereagovanje na agresiju, patnje i žrtve ukrajinskog naroda nešto čega se ja kao pojedinac i kao profesor na fakultetu duboko stidim i osećam duševnu bol". Dodao je da je razlog za to, između ostalog, količina propagande koja je svakodnevno prisutna na mejnstrim kanalima.
"Srbija nikad nije osetila rusku čizmu"
Bojana Selaković, koordinartoraka Nacionalnog konventa o EU, rekla je da je u osnovi problema srpskog viđenja Rusije činjenica da Rusija nikada nije došla da vojno osvoji Srbiju: "Za razliku od drugih istočnoevropskih naroda, mi nikada nismo osetili rusku čizmu. Sa jedne strane to možda jeste dobro kada gledamo istorijski, ali dugoročno gledano to ostavlja tu vrstu odnosa na apstraktnom nivou".
Ocenila je da se u Srbiji ne zna kako živi "običan čovek u Rusiji", zbog čega ljudi u Srbiji to "i dalje doživljavaju na romantičan način". Zbog toga se iz Srbije ne vidi da se, kako je ocenila, "ni jedna ruska vlast nikada nije dobro odnosila prema ruskim ljudima, pa zato ne može ništa dobro ni da ponudi drugima".
"Sa druge strane kroz popularnu kuturu znamo i sve dobre i loše strane onoga što dolazi sa Zapada", a pošto iz Rusije nema tih informacija, otvoren je prostor za "marifetluke i manipulacije", ocenila je Selaković.
Snage koje se zalažu za prozapadne vrednosti u Srbiji pokušale su da na takav narativ odgovore podacima, činjenicama i brojevima -"razumnim i racionalnim okvirom", ali pošto sa "druge strane dolazi nešto što je potpuno iracionalno i što ulazi u sferu emocija... čini mi se da smo zbog toga gubili bitku".
Na to se nadovezao Nenad Živković, novinar iz Pančeva koji je moderirao tribinom, tvrdnjom da ako biste pitali prosečnog građanina Srbije ko je najbolji prijatelj Srbiji, dobili biste odgovor "naravno, Rusija", a da kada biste pitali gde bi poslao dete da studira, odgovor bi bio "naravno, u Amsterdam". "Zato je taj proruski narativ" u sudaru emotivnog i zdravorazumskog u ravnoteži sa antizapadnim opredeljenjem, ocenio je on.
"Šokantna ljubav mladih prema Rusiji i SSSR-u"
Zlatoje Martinov kaže da je njegova generacija, koja je rasla 1970-ih godina, imala sasvim drugačiji odnos prema Rusiji. Jugosloveni su se tada smatrali delom sveta, slobodno su putovali i menjali svoj novac u menjačnicama na Zapadu, pa je pogled na Sovjetski Savez bio "čak i nipodaštavajući".
Ocenio je da je "šokiran" odnosom mladih ljudi, posebno mladih levičara rođenih 1990-ih godina prema Zapadu kojeg "ideološki mrze", kao i obožavanjem koje gaje prema Rusiji i Sovjetskom Savezu.
Takve emocije su stvorene "tipičnom propagandom", zaključuje on, kroz medije u Srbiji i kroz zvaničnu državnu politiku.
"Kada su Rusi videli da je to moguće, rekli su 'a što da ne'", kaže Martinov zaključujući da je Vladimir Putin napravio od Srbije "oazu" iz koje radi na rasturanju Evropske unije: "To ne bi bilo moguće, da sadašnja vlast iz 2008. godine ne podržava takve tendencije. Ona govori jedno, misli drugo, a radi treće".
Janko Baljak, koji na FDU studente podušava o dokumentarnom filmu, ocenio je da je ruska propaganda u Srbiji "jeziva". Kaže da "mazohistički gleda" emisije Hepi televizije "ne verujući šta se tu izgovara":
"Nisam znao da ima toliko penzionisanih 'kosovaca' (Kontraobaveštajna služba, vojna tajna služba, op.nov) i da su svi na strani ruske agresije i da su fanatičniji u tome od Generalštaba ruske vojske. A onda kada razmislim zdravorazumski shvatam da su to ljudi koji su svoju karijeru napravili u vreme Slobodana Miloševića i da je ta ista vojska Miloševića sa istom tom ludačkom destruktivnom energijom rušila gradove po Hrvatskoj, konkretno Vukovar o kome sam snimio film 'Vukovar - poslednji rez'", rekao je Baljak, dodajući:
"Oni nemaju nikakvih problema sa tim šta se u Ukrajini rešava, to je taj mozak, to je taj mentalni sklop koji 90-ih takođe nije imao problem sa bratoubilačkim ratom između Srbije i Hrvatske, nie imao problem sa razaranjem Sarajeva, sa Srebrenicom... pa zašto bi imao problem sa tim što se u Ukrajini dešava".
"Ti ljudi nama spočitavaju neku vrstu nepatriotizma i izdajništva, a zapravo pravi kvislinzi sede u studiju Hepi televizije. Oni zastupaju interese druge države na nacionalnim frekvencijama. Ja nemam drugog odgovora dok gledam tu razularenu propagandu", naglasio je Baljak. "Sve ono što je Milošević promovisao u dnevnicima, čovek koji trenutno vodi Srbiju je usavršio. Ta propaganda je nemilosrdnija, beskrupuloznija i odvratnija i ima više kanala".
"Srbija nikad nije imala strategiju spoljne politike, vreme balansiranja ističe"
Bojana Selaković je ocenila da se manervarski prostor za balansiranje po pitanju spoljne politike Srbije sužava.
"Zna se čija je to odgovornost, ali odgovornost je i na strani Evropske unije i njenih institucija... Nije bilo dovoljno fokusa, bilo je nedoslednih koraka, bilo je manjka kredibiliteta čitavog procesa priključivanja" i različitih poruka. Sa ruskom agresijom na Ukrajinu to se sada menja, ocenila je.
Komentarišući najave vlasti od ove nedelje da će Srbija da pravi novu strategiju spoljne politike, ona je ocenila da Srbija nikada nije imala jasnu strategiju spoljne politike.
"Mi sada više ništa ne možemo da predvidimo", kazala je Selaković, dodajući da potezi onih koji vode spoljnu politiku Srbije imaju samo jedan cilj - obezbeđivanje uslova za očuvanje vlasti.
Pri tome, Srbija bez finansijske pomoći iz Evrope ne može da uredi društvo tako da ljudi prestanu da ga napuštaju.
"Mi drugu alternativu nemamo i bez te vrste integrativnog procesa ceo region nema šanse", rekla je Selaković zaključujući da je to balansiranje "loše po građane Srbije jer mi propuštamo šanse i to nam najdirektnije utiče na život - nas, naše dece, njihovih planova...".
