Viceadmiral Brad Cooper, zamjenik komandatnta američke Centralne komande, rekao je u srijedu novinarima u Pentagonu da je postignut planirani ishod u okviru "operacije bez presedana".
Dok američka vojska odustaje od pomorske rute za humanitarnu pomoć, postavljaju se pitanja o novom izraelskom planu da kao zamjenu za to koristi luku Ašdod. Nije poznato mnogo detalja o tome kako bi to funkcionisalo, a strhuje se i da li će humanitarne organizacije imati pristup dovoljnom broju kopnenih graničnih prelaza da dopreme pomoć teritoriji razorenoj u ratu Izraela i Hamasa. Međutim, Cooper je naveo da bi koridor Ašdod bio održiviji.
Protivnici izgradnje pristaništa, vrijednog 230 miliona dolara, smatraju da taj potez nije doprinio da se dopremi dovoljno pomoći da se spriječi glad. Američka vojska je međutim tvrdila da je bio najbolja nada u trenutku kada je dopremana samo mala količina pomoći Gaza koja je bila na ivici gladi, i da je preko pristaništa Palestincima isporučeno blizu 9 miliona kilograma neophodnih zaliha.
Predsjednik Joe Biden, koji je izgradnju pristaništa najavio tokom govora o stanju nacije u martu, izrazio je razočarenje što taj projekat nije dao tako dobre rezultate, kao što se nadao.
"Razočaran sam što neke stvari koje sam predložio nisu bile toliko uspješne - kao pristanište koje smo prikačili iz Kipra. Nadao sam se da će to biti uspješnije", rekao je Biden na prošlonedeljnoj konferenciji za novinare.
Humanitarne grupe su od početka kritikovale projekat - koji je trebalo da bude privremeno rješenje da se dostavi pomoć Palestincima - kao gubitak vremena i novca. Američki vojni zvaničnici priznali su da su vremenski uslovi bili gori od očekivanih i da je zbog toga bio ograničen broj dana tokom kojih je pristanište funkcionisalo. Međutim, istovremeno su izrazili nezadovoljstvo što humanitarne organizacije nisu mogle niti bile spremne da distribuiraju pomoć koja je pristizala preko pristaništa. Zbog toga su se zalihe gomilale na obali.
Ključni faktor koji ni humanitarci niti američka vojska nisu mogli da kontrolišu bile su izraelske odbrambene snage zbog čijih su vojnih operacija u Gazi humanitarni radnici bili u stalnoj opasnosti. U nekim slučajevima su gubili živote.
Zbog toga, pristanište je bilo operativno manje od 25 dana nakon što je postavljeno 16. maja, a humanitarne organizacije su ga koristile samo polovinu tog vremena zbog zabrinutosti u pogledu sigurnosti.
U međuvremenu, više od 1.000 američkih vojnika i pripadnika mornarice uglavnom je živjelo na brodovima usidrenim blizu obale, pokušavajući da popravi, ukloni, pomjeri ili ponovo montira pristanište zbog loših vremenskih uslova.
Zvaničnici Bidenove administracije su prije više dana najavili kraj projekta, ali se Centralna komanda i dalje nadala da vojska može još jednom da postavi pristanište, koje se 28. juna otkačilo od obale, i prebaci posljednje zalihe pomoći.
Zvaničnici su od početka upozoravali na moguće probleme, zbog plitkog mora, nepredvidiljivih vremenskih uslova i aktivne ratne zone.
Amerika je takođe morala da obuči izraelske vojnike i druge da povežu pristanište sa obalom, zato što američki vojnici nisu mogli da se iskrcaju na teritoriju Gaze. To je uslov koji je Biden postavio od početka konflikta u oktobru.
Međutim, američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID), koja je sa Ujedinjenim nacijama i drugima koordinisala zalihe, saopštila je da je preko pristaništa dopremljeno dovoljno pomoći da se prehrani 450.000 ljudi mjesečno. Takođe, kako navode humanitarni lideri, postavljene su osnove za sistem koordinacije koji izraelska vojska i vlada mogu dalje da razvijaju.
Administratorka USAID-a Samantha Power rekla je da su Izrael i vojska pristali da prošire plan na cijelu Gazu.
Izraelski ministar odbrane Yoav Gallant rekao je u utorak da će novo pristanište 28 uskoro biti uspostavljeno u izraelskoj luci Ašdod, za dostavu pomoći Gazi i kao zamjenu za američki projekat. Nije rekao kada će novo pristanište biti otvoreno.
Druge humanitarne grupe međutim kritikuju američko vojno pristanište kao skretanje pažnje i naglašavaju da je Amerika umjesto toga trebalo da izvrši pritisak na Izrael da otvori više kopnenih graničnih prelaza i da omogući da se pomoć brže i efikasnije dostavlja tim putem.
Svi su od početka bili saglasni da su kopneni prelazi najproduktivnji način da se Gazi dostavlja pomoć, ali je izraelsko vojska redovno blokirala te rute i usporavala isporuke zbog inspekcija. Humanitarne organizacije su takođe bile mete napada, zatim pripadnika Hamasa, oružanih napadača koji su otimali zalihe i izraelske vojske. U konfliktu je stradalo više od 278 humanitaraca, rekla je Power.
